+ 0
+ 0

Da u Srbiji ima mnogo nezaposlenih dobro je poznato, a kako stoje stvari, izgleda da se broj onih bez posla smanjuje. Naime, to kažu podaci Nacionalne službe za zapošljavanje,

na osnovu kojih je u aprilu na evidenciji bilo registrovano 761.878 onih koji su bili bez posla, što je u odnosu na mesec ranije manje za 4.622 lica ili za 0,6 odsto. Istovremeno, anektna stopa zaposlenosti za četvrti kvartal 2014. godine, na osnovu rezultata ankete koju je sproveo Republički zavod za satatistiku, govori da je tada u Srbiji radilo 2.322.201 ljudi.

Iako ovi podaci ukazuju da je stanje u našoj zemlji, kada su zaposlenost i nezapsolenost u pitanju, nešto bolje nego ranije, nesumnjivo je da je ogroman broj onih koji ne rade, posebno mladih i ljudi između 30 i 45 godina, kada su i najproduktivniji i da radna mesta nedostaju. Među nezaposlenima ima i mnogo onih koji nemaju nizak stepen obrazovanja, ali je mnogo i onih koji su na evidenciji NSZ sa fakultetskom diplomom. I dok  prvi nisu u velikoj prilici da biraju, akademci jesu, pa ih je sve više koji ne žele da stečeno znanje izgube čekajući da ga primene, već odlaze da traže posao van granica naše zemlje, što je problem s kojim se treba suočiti na vreme, jer već sada nedostaju određene struke.

Smanjenje broja nezaposlenih i više onih koji rade, svakako je dobra vest, a iz NSZ podatke potkrepljuju podacima da je od januara do aprila ove godine sa evidencije zaposleno 73.959 ljudi (na osnovu podataka preuzetih iz baze prijava na obavezno socijalno osiguranje). To je u odnosu na isti period prethodne godine, ukazuju u NSZ, povećanje za 12,1 odsto, kada je sa evidencije NSZ do posla došlo 65.973 ljudi.

Prošlog meseca, ukazuju u NSZ, sa evidencije NSZ posao je dobilo je 8.285 mladih do 30 godina, ili 39 odsto, a 2.746 ili 12,9 odsto starijih od 50 godina koji su se zaposlili. Najveće učešće u zapošljavanju sa evidencije NSZ zabeleženo je kod onih koji na posao čekali manje od šest meseci - 43,7 odsto, a potom onih koja su na evidenciji duže od dve godine - 23,9 odsto. Među zaposlenima koji su na evidenciji  NSZ bili od šest do 12 meseci zaposleno je 16,6 odsto, a do dve godine - 15,8 odsto.

Među onima koji su dobili posao najviše je srednjoškolaca - 12.975 ili 61,1 odsto, a potom onih bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih - 16,3 odsto, dok je onih s višim i visokim obrazovanjem 22,6 odsto. Oni koji sada rade uglavnom su se zaposlili na određeno vreme - 61,4 odsto,  dok je rad na neodređeno vreme zastupljen u 23 odsto slučajeva zapošljavanja. Istovremeno, anektna stopa zaposlenosti za četvrti kvartal 2014. godine, govori da je tadašnji broj onih koji su imali posao (zaposleni od 15 do 64 godine), za 0,4 procentna poena manje u odnosu na prethodni kvartal, ali je za 1,2 procentna poena više nego u oktobru 2013. godine, kada je iznosila 49,2 odsto. Zbog toga se može izračunati da je, prema anketi, rast zaposlenosti u 2014. godini doveo do povećanja broja zaposlenih za 53.451 lice u odnosu na oktobar 2013. godine. Kada je u pitanju starosna struktura nezaposlenih, na osnovu podataka NSZ, gotovo je isti broj nezaposlenih do 30 godina, kao i starijih od 50. Naime, učešće mladih do 30 godina u registrovanoj nezaposlenosti iznosi 25,8 odsto, dok je starijih od 50 godina 26,4 odsto. Najviše je onih koji imaju  od 30 do 49 godina jer ih je na evidenciji NSZ 47,8 odsto.

Među onima koji su na evidenciji NSZ najviše je onih sa srednjom školom - 54,6 odsto, nezaposlenih koji nemaju kvalifikaciju ili su niskokvalifikovani ima 240.904, odnosno 31,6 odsto, što je skoro trećina ukupnog broja nezaposlenih. Među nezaposlenima koji su na evidenciji NSZ je 13,8 odsto onih koji imaju više i visoko obrazovanje. Visok je procenat onih koji na posao čekaju duže od 12 meseci, što se smatra dugoročnom  nezaposlenošću, jer ih je 508.670 ili 66,8 odsto.

Teks: D. Mlađenović

Izvor:Dnevnik

Od aprila do aprila

Iz Nacionalne službe za zapošljavanje ukazuju da je, u odnosu na april 2014. godine broj nezaposlenih manji za 3,2 odsto. Pri tome, 196.213 je mladih manje na evidenciji i to, odnosno 6,5 odsto, dok je za 4,4 odsto manje nezaposlenih bez kvalifikacije ili su niskokvalifikovani. Takođe, za 3,7 odsto smanjen je broj dugoročno nezaposlenih, i to onih koji traže zaposlenje od šest do 12 meseci za 11 odsto, a dok je za 15 odsto smanjen broj onih koji posao traže do dve godine.

 
+ 0
+ 0

Prosečna neto zarada isplaćena u januaru 2015. godine iznosila je 39.285 dinara i u odnosu na decembar je nominalno manja 21,4 a realno 21,2 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Prosečna bruto zarada u januaru iznosila je 54.208 dinara i u odnosu na prethodni mesec je nominalno manja 21,1 a realno 20,9 procenata.

Neto plata u januaru 2015. godine je bila nominalno veća 3,4 a realno 3,3 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

Bruto plata isplaćena u januaru ove godine je takođe bila veća nego u istom mesecu 2014, i to nominalno 3,5 odstio, a realno 3,4 procenta, navodi se u saopštenju.

izvor:Mondo/Tanjug

 
+ 0
+ 0

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u januaru u Srbiji iznosila je 37.966 dinara, što je 26,3 odsto niže nego mesec dana ranije, kada su građani Srbije u proseku primili 50.820 dinara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Saša Đogović, ekonomista Instituta za tržišna istraživanja, objašnjava da su do naglog pada zarada u januaru doveli isti faktori zbog kojih su primanja skočila u decembru.

- Krajem decembra isplaćene su akontacije za januar, trinaeste plate, jubilarne nagrade i generalno su naduvana primanja. U januaru tih uplata nije bilo, balon je eksplodirao i došlo je do osetnog pada prosečnih primanja.

On objašnjava da ćemo tek u martu imati stvarni prikaz toga koliko građani u Srbiji zarađuju.

- Kao što su u decembru zarade nerealno visoke, u januaru su nerealno niske. Februar je kratak mesec, s državnim praznicima - kaže Đogović.

Izvor: Blic

 
+ 0
+ 0

Svaki treći radnik u Srbiji ne prima platu ili mu zarada kasni nekoliko meseci, dok oko 35.000 ljudi mesečno od firme dobija manje od 21.000 dinara, koliko iznosi zakonski minimalac. Inspekciji rada redovno stižu pritužbe građana, ali inspektori priznaju da država i dalje nema dobar mehanizam da natera firme da plaćaju zaposlene.

- Zaposleni koji mesecima ne primaju platu treba da se obrate inspektorima rada, koji će onda rešenjem naložiti poslodavcu da isplati zarade i protiv njega podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Međutim, i državi su ruke vezane jer prekršajna prijava ne može da natera gazde da ispune obaveze ako firma nema para na računu - kaže za „Blic“ Dragoljub Peurača, direktor Inspektorata za rad.

Iako je intervencija država malo kome od zaposlenih pomogla, inspektori rada uredno prijavljuju neodgovorne poslodavce.

U prošloj godini podneli su 2.318 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izrekli 1.078 novčanih kazni. Oko 40 odsto njih odnosi se na prijave zbog neisplaćivanja zarada. Do septembra ove godine, podneli su 1.957 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

- Zaposleni u firmama koje nisu u statusu restrukturiranja imaju male šanse da ikad dobiju zaostale plate - kaže Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

STATISTIKA

46.201 RADNIKE NE PRIMA PLATU

34.934 RADNIKA ZARAĐUJE MANJE OD ZAKONSKOG MINIMALCA

480.000 RADNIKA IZ PRIVATNOG SEKTORA NE PRIMA PLATU REDOVNO

170.000 LJUDI IZ JAVNIH PREDUZEĆA NE PRIMA PLATU REDOVNO

1.720.000 JE ZAPOSLENIH U SRBIJI

Izvor: Blic


 
+ 0
+ 0

Domaćinstva u Srbiju su u trećem kvartalu 2013. godine mesečno raspolagala sa 59.779 dinara, a za ličnu potrošnju izdvajala 53.282 dinara, saopštio je u ponedeljak Republički zavod za statistiku.

Kako se navodi, 95,3 odsto ukupno raspoloživih sredstava čine prihodi u novcu, a 4,7 odsto su prihodi domaćinstava u naturi.

Najveća stavka u izdacima su bili rashodi za hranu i bezalkoholne napitke (40,5 odsto) i za stanovanje i komunalije (15,1 odsto).

Slede izdaci za prevoz (8,2 odsto), rekreaciju i kulturu (5,6 odsto), odeću i obuću (5,2 odsto), ostale lične potrebe (pet odsto), opremu za stan i tekuće održavanje (4,5 odsto), telekomunikacije (4,4 odsto) i alkoholna pića i duvan (4,3 odsto).

Najveći udeo u raspoloživim sredstvima imali su prihodi iz redovnog radnog odnosa sa 44 odsto, penzije čine 29,6 odsto, prihod od poljoprivrede, lova i ribolova čine osam odsto, a naturalna potrošnja iznosi 4,5 odsto.

Podaci o prihodima, rashodima i potrošnji domaćinstava, odnosno podaci o osnovnim elementima lične potrošnje dobijeni su anketom u trećem kvartalu 2013. u 1.137 domaćinstava.

 
+ 0
+ 0

Ove godine je najmanje 200.000 osoba ostalo bez posla, najviše u građevinskoj, tekstilnoj i metalnoj industriji, a potom u trgovini

Samo u toku ove godine, više od 420.000 osoba prijavilo se na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje i pridružilo „armiji” nezaposlenih koja u ovom momentu broji 762.638 osoba. Iako u ovu cifru „ulaze” mladi koji su se nakon završetka škole ili fakulteta prijavile na biro, kao i osobe koje su brisane sa evidencije NSZ, pa se ponovo prijavile, predstavnici Unije poslodavaca Srbije i sindikata sa pravom strahuju da je oko 200.000 osoba ove godine ostalo bez posla.

Podsećanja radi, samo u toku prethodne godine podeljeno je 172.442 otkaza, što znači da je svakoga dana više od 600 osoba izgubilo posao, a sa njim i mogućnost da plaćaju kiriju ili kredit za stan, školovanje za decu ili troškove lečenja nekog člana porodice.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže da je najveći broj otkaza podeljen u industriji – posebno građevinskoj, tekstilnoj i metalnoj, a potom u trgovini.

„Tekstilna industrija već godinama je u stanju kliničke smrti, nema više velikih gradilišta koja zapošljavaju veliki broj radnika, a zbog pada kupovne moći građana svi veliki trgovinski lanci trpe velike gubitke i prinuđeni su da otpuštaju radnike. Ove industrije gase se i zbog toga što naš obrazovni sistem ne školuje stručnjake – nemamo više livaca, keramičara, metalostrugara i metaloglodača, od kojih zavisi opstanak industrije a majstori ovih zanata odlaze u inostranstvo. Mi školujemo menadžere čije je znanje neupotrebljivo u praksi”, kaže Ranka Savić.

Naša sagovornica konstatuje da nema više sigurnih radnih mesta ni „zaštićenih” zanimanja – bez posla ostaju i vrhunski menadžeri i nekvalifikovani radnici. Ni radno mesto u velikim proizvodnim gigantima koji zapošljavaju nekoliko hiljada radnika nije garancija da će zaposleni u njima dočekati penziju, dodaje Ranka Savić. Ona, međutim, upozorava da će sledeća godina biti još teža, jer je budžetom predviđeno da 26.000 osoba ostane bez posla – pre svega radnici iz preduzeća u restruktuiranju.

I dok ekonomisti upozoravaju da svaka druga osoba u našoj zemlji nema posao i da broj nezaposlenih eksponencijalno raste, zvaničnici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike ističu da gotovo svaka deseta osoba u našoj zemlji dobija neku vrstu socijalne pomoći i skreću pažnju na činjenicu da se broj korisnika socijalne pomoći svakog meseca povećava za 2.000 osoba.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić smatra da je više od 200.000 osoba ove godine ostalo bez posla i kaže da ne treba da nas iznenađuje činjenica da svakoga dana više od 600 osoba ostane bez radne knjižice.

„Uslovi poslovanja sve su lošiji i nepovoljniji, jer ih otežavaju novi poreski zakoni. Troškovi poslovanja firmi se povećavaju pa mnogi preduzetnici dilemu tipa – katanac na vrata firme ili otpuštanje radnika, razrešavaju deljenjem otkaza. Onim firmama koje legalno posluju, nelojalnu konkurenciju prave firme koje su otišle u sivu zonu poslovanja i nude svoje usluge po znatno nižim cenama. Preduzetncima koji rade legalno zbog toga pada promet i oni su prinuđeni da otpuštaju zaposlene”, kaže Rajić.

Naš sagovornik dodaje da su masovna otpuštanja – logična posledica teškog stanja u kome se nalazi naša privreda i ističe da je promet firmi za trećinu manji u odnosu na 2008. godinu. „Iako firme rade lošije, država povećava namete – PDV je porastao sa 18 na 20 odsto a firmarine u srednjim i velikim firmama povećane od pet do petnaest puta. Zbog svega toga, one moraju da smanje broj zaposlenih”, zaključuje predsednik Unije poslodavaca.

On ističe da je potpuno neodrživa situacija da milion zaposlenih u privredi izdržava 735.000 zaposlenih u javnom sektoru, 1.750.000 penzionera i 700.000 osoba koje primaju socijalnu pomoć.

„Grčka je u momentu bankrota države imala 24 odsto zaposlenih u državnom sektoru, a Srbija ima 42,5 odsto zaposlenih u javnom sektoru. To je neodrživa situacija”, upozorava Dragoljub Rajić.

Izvor: Politika

 
+ 0
+ 0

Najveće prosečne zarade imali su zaposleni u rudarstvu sa 106.037 dinara, a najmanje zaposleni u proizvodnji saobraćajnih sredstava sa 13.486 dinara

Najviše prosečne zarade za novembar u Srbiji isplaćene su zaposlenima u Lazarevcu – 68.650 dinara, a najniže zaposlenima u Priboju – 20.902 dinara, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.

U vrhu po visini plata u novembru posle Lazarevca slede Surčin sa 65.171 dinara, Lajkovac – 64.981 dinara, Kostolac – 64.419 dinara, beogradske opštine Stari grad – 63.716 dinara i Palilula – 62.248 dinara.

Među opštinama sa najnižim platama, osim Priboja, nalaze se Kuršumlija sa 22.259 dinara, Kovačica – 24.914 dinara, Bela Palanka – 26.287 dinara i Vranjska Banja – 26.642 dinara.

Posmatrano po delatnostima, najveće prosečne zarade imali su zaposleni u uslužnim delatnostima u rudarstvu sa 106.037 dinara, a najmanje zaposleni u proizvodnji ostalih saobraćajnih sredstava sa 13.486 dinara.

U vrhu po visini plate su i zaposleni u proizvodnji koksa i derivata nafte sa 105.508 dinara, upravljačkim delatnostima i savetovanju – 96.928 dinara, eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa – 94.769 dinara i finansijskim uslugama, osim osiguranja i penzijskih fondova – 90.331 dinar.

Među onima sa najnižim zaradama su i zaposleni u preradi drveta i proizvodima od drveta, osim nameštaja sa 20.640 dinara, proizvodnji kože i predmeta od kože – 21.573 dinara, iznajmljivanju i lizingu – 22.624 dinara i ostalim prerađivačkim delatnostima – 23.006 dinara.

Prosečna neto zarada isplaćena u novembru u Srbiji iznosila je 44.120 dinara, što je nominalno za 1,2 odsto, a realno za 1,8 odsto više u poređenju sa prosekom neto zarade iz prethodnog meseca, saopštio je danas RZS.

Izvor: Telegraf.rs

 
+ 0
+ 0

U Srbiji je 24,6 odsto građana izloženo riziku da postane siromašno, a najizloženiji tom riziku su mladi do 18 godina, dok su najmanje izloženi stariji od 65 godina i penzioneri, saopštio je danas Republički zavod za statistiku Srbije (RZS).

Najveću stopu rizika od siromaštva u 2012. su imala domaćinstva koja čine dve odrasle osobe s troje ili više izdržavane dece (44,4 odsto), kao i samohrani roditelji s jednim detetom ili više izdržavane dece (36,2 odsto), kazao je na godišnjoj konferenciji za novinare direktor RZS-a Dragan Vukmirović.

 

Opširnije...

 
+ 0
+ 0

Ministar privrede Saša Radulović rekao je da će najmanje 20 do 30 odsto od ukupno 100.000 radnika preduzeća u restrukturiranju, verovatno biti višak.

On je gostujući na RTS, kazao da do sredine sledeće godine mora biti završen proces restrukturiranja 609 preduzeća, u kojima je zaposleno više od 100.000 ljudi i da će neminovno doći do smanjenja u tom sektoru, jer se ta preduzeća moraju postaviti na "zdrave noge".

"Za određeni broj radnika realno postoji radno mesto, a postoji deo radnika koji će nažalost izgubiti posao. Država priprema programe za te radnike, to je jedan paket na kome se radi", naveo je Radulović.

Opširnije...

 
+ 0
+ 0

Evo koliko loše živimo

Prema statistici, prosečna srpska porodica danas mora da se bori i za čašu mleka dnevno.

Pored vrućina, ono od čega se naši sugrađani najčešće preznojavaju su cene prehrambenih proizvoda.

Potrošači u Srbiji iz dana u dan, hteli to ili ne, ulaze u nove kompromise, nova odricanja i sve više stresnog mozganja kako prehraniti porodicu.

Prema anketi i zvaničnim podacima statističara o potrošnji, za hranu na raspolaganju dnevno imamo 247 dinara. Tročlano domaćinstvo u Srbiji ukupno mesečno a na hranu i bezalkoholna pića potroši 23.000 dinara, preko polovine ukupnih prosečnih prihoda. Kada se ta brojka podeli na 30 dana, dobija se iznos jedne kvalitetnije čokolade. Situacija postaje još dramatičnija kada se pogleda potencijalni dnevni budžet:

U ovakav "dnevni budžet" može da se uklopi pola vekne hleba od 24 dinara, pola litre jogurta od 45 dinara, 300 grama najjeftinijeg mogućeg mesa sa kostima - 120 dinara i po pola kilograma krompira i jabuka, za koje je potrebno oko 100 dinara.

Mesečno gledano, član prosečnog tročlanog domaćinstva mesečno troši svega 200 g junećeg mesa, 40 g svinjetine, 9 kg hleba, 21-no jaje, 100g kačkavalja, 300g sira, ili samo 5.5 litara mleka.

Gledano na dnevnom nivou, to nije ni puna šolja mleka.

Podaci zvanične statistike, koja se formira po metodologiji predviđenoj za zemlje zapadne Evrope, predstavljaju ruganje prosečnom srpskom potrošaču, slaže se Denis Perinčić iz Unije potrošača.

"Ruganje ili nedostižan san jer naš potrošač ne može ni prigližno da napuni korpu ili ako je i puni onda to radi sa nekvalitetnijim proizvodima."

U novoj prosečnoj potrošačkoj korpi, umesto 49 artikala sada se nalazi čak 75 proizvoda.

Sadržaj korpe svakako nije dovoljan za normalan život, pa se postavlja logično pitanje - da li je prosečna potrošačka korpa zaista i realan pokazatelj o tome koliko nam novca u proseku treba za osnovne životne potrebe.

Potrošači su, dakle, primorani da kupuju sve nekvalitetniju robu, lošije meso ili isključivo proizvode na akcijama, održavajući viši prosek potrošačke korpe, ali i čineći ga samim tim više nego nerealnim.

Izvor: B92

 
+ 0
+ 0

Od plate dobiju samo sitniš

Da Srbija ima najjeftiniju radnu snagu najbolje pokazuje činjenica da, zvanično, platu ne prima 46.201 radnik, a manje od zagarantovanog zakonskog minimalca ima 34.934. Međutim, sindikati tvrde da je ova statistika samo vrh ledenog brega i da je broj onih kojima poslodavci daju samo mrvice višestruko veći.

Platu ne prima redovno 480.000 radnika iz privatnog sektora i još 170.000 iz javnih preduzeća. Malo koji poslodavac je zbog toga kažnjen. Inspektorat za rad je od početka godine imao 17.986 kontrola na terenu, ali su napisali samo 463 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog neisplaćenih zarada.

- S obzirom na stanje u privredi, znatan broj poslodavaca koji zapošljavaju veći broj radnika, duže vreme ne mogu da isplate zarade. A zbog gubitaka, loše finansijske situacije, blokiranih računa, ne uplaćuju ni doprinose - kaže Dragoljub Peurača, direktor Inspektorata. - Najviše slučajeva smo otkrili u hemijskoj industriji, proizvodnji gume i plastike, trgovini na veliko i malo, proizvodnji metala, mašina i opreme, proizvodnji prehrambenih proizvoda i u građevinarstvu.

U Odboru za rad Skupštine Srbije kažu da se pitanje redovnosti isplate zarada mora glasnije postavljati:

- Kako da očekujete da radnik bude produktivan ako ga plaćate mizerno - priča Milorad Mijatović iz Odbora. - Naši radnici u svetu su veoma cenjeni, vredni i spremni da uče, ali ne strahuju da li će dobiti platu i ne visi im radno mesto svakoga dana. Ovde bi poslodavci da imaju jeftinu radnu snagu koja se ne buni ni u uslovima kada rade za džabe.

Milinko Popović, iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže da se u Srbiji sve više spušta prag zarada i da su one ispod svake pristojnosti. A to se odražava na ekonomiju jer nezadovoljni radnici nisu dobri radnici.

- Ljudi pristaju na sve i rade za sitniš samo da bi zadržali posao - ocenjuje profesor Zoran Popov.

- Sve je na krive noge i strah od otkaza je dominantan. Radnici spuštaju prag dostojanstva ispod svakog minimuma, prisiljeni da rade za male pare kakao bi sačuvali egzistencijalni nivo. A to poslodavci koriste.

S druge strane, poslodavci kažu da bi podigli zarade ako bi imali bolje uslove poslovanja i ako bi im se smanjili porezi. Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije, kaže da naša zemlja ima visoka opterećenja zarade. Ukupno poresko opterećenja plata je 38,44 odsto, što je u rangu sa Slovenijom, Danskom i Španijom, ali ima viša opterećenja u odnosu na 10 "novih" zemalja članica EU (36,5 odsto):

- U istraživanju koje smo sproveli na uzorku od 200 kompanija, 32 odsto je reklo da bi razliku koju bi dobili smanjenjem fiskalnog opterećenja zarada, u celosti iskoristili za povećanje plata zaposlenima, a još 64 odsto poslodavaca je potvrdilo da bi deo te razlike investirali u plate.

MINIMALAC

POSEBAN problem je i minimalna zarada, koja se neće promeniti do kraja godine, uprkos tome što se nije menjala od aprila 2012. A ko danas može da živi sa 20.010 dinara - priča Popović i dodaje da su sve plate, a naročito minimalci, devalvirane još pre šest meseci i da će do kraja godine biti samo gore.

Izvor: Večernje Novosti